Zorica Marković: "Otac i braća su me JURILI PUŠKAMA kao da idu u lov na divlje na svinje!"

  

Zorica Marković: Zorica Marković:
Celebrity
Zorica Marković: "Otac i braća su me JURILI PUŠKAMA kao da idu u lov na divlje na svinje!"

  

Zorica Marković odavno piše knjigu o svom uzbudljivom životu. Taman pomisli da je sve napisala, a dogodi joj se nešto novo. I tako pisanje traje li traje… Samo za VIP, pevačica otkriva detalje iz svog burnog života, o kojima nikada nije pričala.

Zorica Marković da stavi ceo život na papir!

– Razlika između mene i ostale dece je bila od 15 do osam godina. Bila sam kučence zaduženo za sve. Ruža su me zvali zato što je moj tata mnogo voleo svastiku, maminu sestru. Zvala se Ruža, bila je učiteljica. Imala je damski, prepotentan stav. Bila mi je idol. Bila sam verna i poslušna. Nije postojalo ne mogu. Postojalo je samo moram. U prvom osnovne, znala sam da radim sve što i odrasli. Moji su imali ogromno imanje, hektare i hektare zemlje. Samo keša, žive love, nigde nije bilo. Mama proda malo sira, kajmaka, i to je sve. Jedan od najupečatljivijih doživljaja iz detinjstva je bila svadba mog najstarijeg brata. Kada se oženio, kada sam na svadbi videla snajku, nevestu, pobegla sam kao da sam đavola videla. Sakrila sam se iza vrata vajata i dok nije pao mrak, nisam smela da izađem. Ne znam šta mi je bilo. Kasnije sam je mnogo poštovala, kao i ostale dve snajke.

PROČITAJTE JOŠ: Ljudi ne znaju, a pričaju o našem braku – Jovana Joksimović bacila ceo Željkov album u đubre?!

– Deda i tata su bili zakon. Deda je voleo da popije. Zapali lulu, pa traži da mu pevam Nema lepše cure od moje. U školu sam išla pevajući. Ne zato što sam volela školu, već zato što sam volela pesmu. Kilometre i kilometre sam prelazila… Celo selo je slušalo radio Beograd – Silvanu, Lepu, Cuneta, Tozovca. Kad se vraćam iz škole, deda me sačeka, zagrli i odvede u vajat da mu izvučem rakiju iz bureta. Joj, koliko puta umalo nisam pala u nesvest. Vučem kroz crevo iz bureta, pun mi nos… U kući su vladali red, rad i disciplina. Znalo se da tata prvi seda za sto. Onda deda, pa braća, pa snaje i mama poslednja. Niko nije smeo da progovori dok se jede, red se znao. Poštovanje, vaspitanje, red, tradicija, normalan život u domaćinskoj kući, sve sam to ponela iz rodne kuće… Sad je sve naopako, red i poštovanje su prevaziđeni… Kad su moj najstariji brat i snaja otišli u Francusku, trbuhom za kruhom, grlom u jagode, plakala sam. I srednji brat je otišao u beli svet. Ostao je najmlađi brat Milan, sa kojim sam imala divnu relaciju. I danas smo bliski. On je navijao za Zvezdu, poznavao je Džajića. Zato sam i ja navijala za Zvezdu. Kad su bile utakmice, držao me je na ramenima, navijao i psovao. Bila sam kao papagaj. Tako sam i ja počela da psujem. Onako mala, psovala sam ne znajući ni koga psujem, ni zašto psujem, ni šta psujem.

Zorica Marković: „Zbog prve ljubavi sam dobila teške promrzline“

– Volela sam folklor, volela sam rukomet. Dođem kući, nekoliko kilometara peške, a onda se vraćam nazad, u školu, na rukomet ili folklor. Moja prva ljubav je bio Pera. Zbog njega sam zaradila teške promrzline. Idemo tako Pera i ja iz škole, on treba da ide na jednu stranu, ja na drugu. Pada noć, sve mrzne, mi stojimo na raskršću, na metar jedno od drugog. Ako jedno drugom priđemo bliže, pa naiđu moji, otac ili majka, izgibosmo. Dobila bih jezive batine od majke. Tukla me je kao najvećeg dušmanina… Stajali smo Pera i ja na mrazu sat-dva. Kada sam htela da krenem, nisam mogla da iščupam nogu iz snega. Na nogama sam imala tanane, tanke čizmice, koje sam dobila od starije sestre kada ih je prerasla. Kada sam došla kući, i čarape i čizme su mi bile zalepljene za kožu. Bilo je strašno. I danas Peru pamtim ne po emocijama i ljubavi, već po promrzlinama i ranama! Bili smo peti razred osnovne škole. Nikad se ni poljubili nismo. Moja majka i žene su me stalno plašile. Dok su štrikale čarape i džempere iglama od pola metra, pričale su kako gubljenje nevinosti boli kao kad te neko ubada štrikaćim iglama. Oči od bola iskaču! A kad se sa momkom poljubiš, moraš da se udaš za njega. Naplašile su me strašno! Nisam smela ni da pomislim na dodir, a kamoli poljubac. Kada sam imala prvi solistički koncert u beogradskom Domu sindikata, Pera mi je poslao 101 ružu! Samo je napisao – Šta sam propustio! Bila je to platonska ljubav, sad je to nezamislivo, sad su kr*s varijante za jednu noć, pa kud koji, mili moji….

Zorica Marković: „Prvi muž mi je uzeo nevinost!“

– Htela sam da idem u muzičku školu. Međutim, tata to nije dozvoljavao. Govorio je da tamo idu samo propalice i k*rve. Molila sam ga da mi kupi harmoničicu. Nije hteo ni da čuje. Zato sam nekoliko dana štrajkovala glađu, sve dok mi se nije zavrtelo u glavi. Tada sam prestala da ga volim više od mame. Upisala sam srednju hemijsku školu. Na praksi, kad sam videla epruvete i svu onu staklariju, sve sam porazbijala… U blizini je bio restoran Plaža u kom je svake večeri bila muzika. Gledala sam u muzičare i pevačice kao tele u šarena vrata i zamišljala sebe kako držim mikrofon. Neko iz društva je predložio da zapevam. Znala sam Cunetovu pesmu Kafu mi draga ispeci i Lepina Dva putića. Bog te mazo… Prolomi se aplauz… Ne može ni da se opiše kako sam se osećala… Počeh tu pomalo da pevam svako veče. Bila sam ribica, lepa kao lutkica. U orkestru je bio i otac mog starijeg sina i on je počeo da mi se udvara. Jedini prozor u svet muzike i svega ostalog je bio on. Spavala sam sa njim, uzeo mi je nevinost, oženio me. Otac i braća su me jurili puškama da me ubiju, hajka za mnom, kao da su pošli u lov na jelene ili divlje svinje. Izvukla sam se, oprostiše mi, napraviše svadbu… Imala sam 16 godina… On je bio mnogo lep. Pojma nemam da li sam bila zaljubljena u njega ili njegovu harmoniku… Bila sam srećna. Dete se začelo božjom voljom, zar je trebalo da abortiram? Iako mlada, imala sam ne malo, nego mnogo mozga – rekla je Zorica Marković pa nastavila:

PROČITAJTE JOŠ: Đani brutalno iskren nakon HAPŠENJA – Osuo PALJBU po kolegama! „Andreana me je razočarala!“

–  Brak je trajao četiri i po godine. Moj muž se stalno švalerisao. Šta sam mogla, mislila sam da je to OK, muzičar je, svi muzičari su takvi. Posle mi više nikada u životu nije palo na pamet da budem sa muzičarem, dobro sam znala kakvi su. A kojekakve budale pričaju da je pola estrade prešlo preko mene, da volim muzičare. Moj muž, Dejanov otac, stvarno je bio šmeker, nekako mu je stajalo… Radili smo u Crnoj Gori, u jednom prelepom restoranu. Imala sam mesečnu platu. Od prvih plata sam kupila auto, pezejca. Jedne noći, desi se tuča. Pobiju se Mojkovčani i Bjelopoljci. Moj muž uzme svoju harmoniku, šmugne u kuhinju i zapali cigaru. A ja poletim preko šanka, upadnem u kuhinju, pa nogom šutnem onu harmoniku. Ona pade, raspade se. Rekla sam mu – Računaj da mi od danas nismo zajedno! Kao u filmu, letele su čaše, flaše, pepeljare, na sve strane. Srča do kolena! Jedva sam živa ostala. A on, umesto mene da zaštiti, da me skloni, on pobeže sa harmonikom. Pa jebala te harmonika, spasavaj majku svog deteta! Ja nikada ne bih dograbila mikrofon, a njega ostavila. Šta sam imala, dvadeset godina… Nešto je umrlo u meni, ako se to zvalo ljubav, otkud znam… Eto, nismo se rastali zbog njegovih švaleracija, već zato što me u trenutku nije zaštitio. Samo je puklo u meni…

View this post on Instagram

Najbolji

A post shared by Zorica Marković Official (@zoricamarkovic_official) on

– Sve dalje je bilo odvratno. Evo, i sad spasavam kumovima brak. Svoje brakove nisam uspela da spasim. Ne slažem se sa onim – bolje dobar razvod, nego loš brak. Za pravu ženu, pravu majku, to ne važi. Prošla sam pakao. Po odluci suda, naš sin Dejan je njemu pripao. Godinama stoka od ljudi priča kako sam ostavila dete. Sud je samo gledao gde će detetu biti bolje. Ja sam izgubila na tome što nisam imala stan, zvaničan posao… Mene ništa drugo nije zanimalo osim da budem što bliže svom detetu. Da ga sačekam ispred škole, da što više vremena provedem sa njim. On mi nije pravio probleme, nije mi zabranjivao da viđam dete. Imao je divne roditelje. Kada se završio sudski postupak, svi smo plakali kao kiša. Više nisu živi, laka im zemlja, ali hvala im za sve. Uzimala sam našeg sina Dejana redovno, mnogo vremena smo provodili zajedno, samo nije smeo da se pomera iz škole. Centar mog sveta je bio Dejan. I kasnije, kada sam se ponovo udala, kada sam rodila drugog sina Iliju…

Zorica Marković: „I moj drugi muž je bio ženskaroš“

– U drugi brak sam ušla jer sam se ozbiljno zaljubila. Imala sam hit pesmu Zumbuli cvatu. Išla sam na turneje, a moj drugi bivši muž je bio menadžer. Gosti na koncertima su mi bili Roki i Suzana Perović. I moj drugi muž je bio šmeker, imao je manire gospodina, bio je pažljiv, korektan, imao je sve one osobine koje sam cenila kod muškaraca. Venčali smo se u decembru 89. godine. Ika se rodio sledeće godine, u decembru. Opet sam naletela na ženskaroša, švalera. Živeo je boemskim životom, tako živi i sada. Voleo je balerine, glumice, tako te prefinjene dame. Znala sam sve, ali sam prelazila preko toga. Naišao je rat, u isto vreme su se razboleli i njegovi i moji roditelji, problema oko nas je bilo mnogo. Nisam ni stizala da razmišljam o sebi i svom životu. Bolesni roditelji, njegov sin iz prvog braka, moj sin iz prvog braka, nisam znala gde je levo… Danas dobro znam gde sam pogrešila. Htela sam da svi oko mene budu zadovoljni, da zavese budu čiste, da ručak bude skuvan, da stignem do bolnica, do onih koji su izbegli iz svojih domova. O svom životu i svom braku nisam vodila računa. On je imao svu slobodu i među nama se stvorio jaz. Zato, žene, manite se kuvanja, pranja, ribanja… Htela sam da sve bude perfektno, a sve se sj*balo jer sam zapostavila sebe i svoj brak – rekla je Zorica Marković pa nastavila:

– U muzici sam volela da eksperimentišem i vidila sam se srcem. Sarađivala sam sa ljudima koji nisu bili tipični za folk. Saša Lokner, Lazar Ristovski, Tonči Huljić u kombinaciji sa Marinom Tucakovć. Nikada nisam jurila hitove i pesme sa kojima mogu da zaradim. Zablistala sam na mesamu 96.godine. Bog me poslao kod pokojnog Dače, Danila Živkovića. Jedva sam ga ubedila da mi izvuče neke kasete sa starim pesmama iz naftalina. Bukvalno. Kad je krenuo foršpil pesme Mirno spavaj nano, meni nije bilo dobro. Počela sam da tonem. Još kada sam čula tekst koji napisala Bosa Gajić… Lepo sam ja tu pesmu platila 1.000 maraka i došla kući. Sećam se, dolazim kući, a moj muž i Roki sede, puše tompuse. Pustim ja pesmu, a Roki zavrljači čašu u zid! Kaže – Ovo, danas snimi, sutra je hit! Tako je i bilo. Pobeda na Mesamu je bila čista kao suza. Svi kažu da sam napravila muzičku revoluciju…

PROČITAJTE JOŠ: Rada, ekskluzivno za Scandal! Šta MISLI o Milici Pavlović, Kaći Grujić i Milici Todorović!

– Najteže mi je bilo kada sam završila u operacionoj sali, na operaciji srca. Hvala gospodu Bogu, dao mi je još jednu šansu. Znači da sam zaslužila. Da sam loša osoba, ne bi mi je dao. Da sam negde pogrešila, davno bi me mravi pojeli. Dok su me uspavljivali, samo mi je mlađi sin Ilija bio u glavi. Dejan se već bio oženio, imao je uveliko svoj život, a Ilija je tek bio pošao u srednju školu. Želela sam da se probudim, da budem uz njega, dok ne ojača, dok se ne osamostali. Od kada sam krenula iz mog sela, do danas, ne stajem. Kako volim da kažem, ne prestajem da orem, potpuno sama, bez sponzora, bez bumbara. Imam kasicu-prasicu u koju sama dodajem, sama uzimam… Posle operacije, nisam povukla ručnu. Čak možda živim i gore kada je reč o navikama. Bolest me nije opametila, jer ja se nikada opametiti neću. Hvala mojim nogama što me drže čvrsto na zemlji, hvala i mom mozgu. Posle svega, samo sam napravila spisak od sto poznanika koji su se predstavljali kao moji prijatelji. Štiklirala sam ih, pa propuštala kroz filter i precrtavala energetske vampire… Za mene nije bilo ne mogu, neću, ne dam… Napravila sam selekciju ljudi, napravila sam prioritete u životu… Volim sebe, ali više volim svoje sinove, ne treba mi veće bogatstvo. Neka shvati ko kako hoće, ali ja sam mnogo ponosna na moje sinove. Nisam se udala treći put, nisam htela. Nisam želela da moja deca pamte ijednog muškarca u mom životu, osim svojih očeva. Bilo je veza, bilo je avantura, nisam ja svetica koja je zaključala onu stvar, ali nikada se nisam umešala ni u čiji brak. Zlobnici, ne lupajte da je Zorica Marković loš čovek. Da je tako, ne bi mi Bog dao još jednu šansu. Deca me maze i paze, stalno mi govore da ne treba da radim, da treba samo da uživam, odmaram se… Ali, ja ne mogu mirna. Kad budem postala baka, kad dobijem unuče, onda ću se i ja udati!

Zorica Marković: „Mnogima sam napunila džepove“

– Estradnih razočarenja je bilo mnogo. I to zato što su kolege uvek bile ljubomorne na mene. Nikad nisu tačno znali šta ja radim. A vole da zavire u svačiji život, u svačiju kuću. Ja svoje nikad nisam dala. Sve sam okretala na zajebancuhu, a oni su govorili da sam lukava i perfidna. Meni su sve etikete odgovarale! Prelazila sam preko svega i svačega. Kad sam držala kafane, mnogima sam napunila džepove. A neki nisu hteli da pevaju kod mene misleći da bi tako oni meni punili džepove. Samo je Đani uvek bio čovek. Njega sam jurila po nekom parkingu da mu dam pare, a on nije hteo da uzme. On je familija, pozitivno lud, poštujem ga zato što je čovek. Mnoge sam iz g*vana izvukla, a oni su mi radili iza leđa. Uvek kažem – Bože, oprosti im, ne znaju šta rade i pičim dalje.

– Vesna Zmijanac je kao vreme. Čas ovako, čas onako. Mnogo mi je trebalo da je shvatim, da ukapiram kako ona funkciniše. Kad sam ukapirala, više joj ništa nisam zamerala. Dugo smo se družile, živele zajedno. Bili su to najlepši dani. Želim da je takvu pamtim i takvu je volim. Volim je i danas iako smo imale nesporazume. Moje shvatanje života je potpuno različito od njenog. Ne mogu ja sa njom kad ona kaže – Ja spremam odelo za gore! Gde, bre, gore, jebem ti sunce? Kakvo odelo? Jednostavno, žena ima neku čudnu psihologiju. Ta njena psihologija se odlično slaže sa psihologijom Nikole Mijailovića i zato se njih dvoje vole. Odlično se kapiraju. I ja Nikolu dobro znam, doduše kraće nego što ga ona zna, ali nemam sa njim tu relaciju kao ona. Kad smo takvi, neka nas. Ali, da ne bi dolazilo do sukoba mišljenja i koječega, bolje da se ne družimo. Njoj je samo bilo krivo što sam joj rekla nešto za njenu vezu, pa se pokazalo da sam bila u pravu. Ne podnose ljudi kad im kažeš istinu. Tako sam i za Đuričićku rekla da je njeno pevanje frigidno, za razliku od Bekutinog. Lepo žena peva, savršeno, kvalitetno, ali hladno. Mislim, nije ona frigidna. Otkud znam, nisam bila sa njom u krevetu. Znajući kakva je, sigurno se naljutila. Ali, baš me briga.

– Kada je muzika počela da se gleda, a ne da sluša, kada je sve krenulo naopako, ja sam počela da snimam namenske pesme kako bih što više bila kod kuće, uz decu. A kada je sve postalo obična trka, kao konjska trka, ja sam se odlučila za rijaliti. Zato što je to pošten posao i što imam m*da da izađem, da budem na javnoj sceni 24 h u svim izdanjima. Ostavila sam ljudima prostor da me vole, mrze, pljuju… Udrite! Pucajte! U mene, u ovo moje operisano, načeto srce… Niko nema onoliko metaka koliko ja mogu da izdržim – završila je Zorica Marković.