SCANDAL INTERVJU! Rada Manojlović OTKRIVA GDE JE HARIS!

Rada Manojlović jedva čeka da se završi vanredno stanje i izolacija. Ne oseća se baš prijatno i raspoloženo, ali šta može. Kao i svi, i ona poštuje propise i samo za SCANDAL! otkriva šta sve radi ovih dana.

Rada Manojlović: „Treba češće da nas zatvaraju u karantin!“

-Tužna sam zbog svega ovoga, ali neću sada mnogo da se žalim, ima sigurno i gorih od mene. Na selu sam sa svojom porodicom i moram da kažem da mi brzo prolazi vreme. Već 15 dana sam ovde, imam dosta posla u kući, kuvam i spremam, a našli smo i zanimaciju u društvenim igrama, pa nam vreme bukvalno proleti.

Šta ćeš ako sve ovo potraje? Neke tvoje kolege uveliko kukaju jer nisu ostavljali novac za crne dane.
– Mi živimo u zemlji gde je standard takav kakav je i uvek je bolje da kukaš da nemaš nego da se hvališ kako imaš jer si onda na meti raznoraznih lopova i ljudi koji bi samo da se okoriste. Onaj ko je pametan uvek će razmišljati da ostavi nešto za crne dane, pogotovo mi sa estrade. Šta da kažu oni koji žive za 200, 300 evra mesečno, bilo bi stvarno bahato da mi kukamo. To je stvarno preterivanje, a posebno da nemamo za osnovne stvari. Plašim se iz nekih drugih razloga, ne za preživljavanje. Moj tata ima u zamrzivaču mesa za narednih godinu dana, na selu je to malo drugačije i sada se tek shvataju prave vrednosti sela. Bacamo pare na neke osnovne stvari kao što su mleko, sir, jaja… na selu to sve imaš čim izađeš napolje. Mi ništa od toga ovde ne kupujemo, svega ima. Jeste sve to velika obaveza, treba hraniti i voditi računa o tim životinjama, ali kada staviš na papir mesečno, velika je ušteda. U svakom slučaju, nije prijatno živeti u nekom stanju za koje ne znaš ni do kada će trajati, a i mi smo svi normalni ljudi koji smo navikli da radimo. Ne radi se uopšte o novcu, ja ne umem ni da sedim, da se odmaram, dangubim i kradem Bogu dane. Mislim da smo mi jedan zdrav i vredan narod koji ne voli da sedi i ne radi ništa.

Jel bi se libila sada malo da pomogneš nešto, uskoro će i setva, hoćeš se latiti i tog posla?
– Iskreno, ne verujem da ću baš toliko daleko da odem. Za mene je i odlazak u kuhinju neka vrsta avanture i egzibicije, nečega što do sada nisam morala da radim. Nisam imala tu obavezu. Moram da kažem da sam se ja sama ponudila, niko me na to nije terao. Tu su i maćehini sin i njegova žena i deca, ima nas baš puno u kući i bilo bi nekulturno da samo sedim, dignem sve četiri u vis i čekam da maćeha spremi za sve nas. Preuzela sam to na sebe, dobro mi ide, ali tek ću da se usavršim. Apokalipsa može da počne!

Rada Manojlović: „Haris je spreman i za brak, i za decu, ali ja još nisam!“

Gde je Haris? Jel on sa tobom ili je u Bosni?
– Da li to da otkrijem? Evo reći ću, Haris je takođe ovde. Samo se sad plašim da ne dođe paparazzo lov sa jednom kamerom, da se samo prebace preko ograde pošto jedva čekaju. Nadam se da neće doći, ovde smo svi u akciji, stvarno nas ima mnogo i zato sam preuzela na sebe tu obavezu da spremam. Dobro nam je, već dve nedelje smo na seoskom režimu i prija mi što mogu dosta vremena da posvetim tati, igramo društvene igre i sve to me vraća u detinjstvo.
Jesi li u kontaktu sa nekim od kolega, jel te pozvao neko da pita kako si?
– Iskreno, ni ja nisam nikog pitala. Vidim da su svi aktivni na društvenim mrežama, pa nemam ni potrebu da pitam kad je dobro. Svi se oglašavaju, postavljaju slike najnormalnije, javljaju se iz, tako da vidim da su svi ok i drago mi je zbog toga. Mi smo bili dosta izloženi po klubovima i diskotekama, srećom, dobro smo prošli i ništa nismo zakačili.

PROČITAJTE JOŠ Edita doživela NERVNI SLOM – „Ako mi Indi umre i ja ću se UBITI!“

PROČITAJTE JOŠ Sanja besna zbog Lune i Matore – Pobegla iz Jovaninog stana, niko ne zna gde je!

PROČITAJTE JOŠ Rasta URLAO na Anu Nikolić pa stanari pozvali POLICIJU! 

Jesi li se čula sa Sašom Popovićem, on je u izolaciji, zbog godina ne sme nigde da izlazi?
– Ne, nismo se čuli. Nije mu ništa sigurno, ne brinem se ja za njega.
U kakvim ste vi odnosima? Pričalo se da nemate nikakav odnos, da si ti završila sa Grandom i da nećeš da ideš kod njih ni na gostovanja.
– U principu, mislim da to više nije to. Da se razumemo, Saša Popović i ja nikada nismo bili u lošim odnosima niti ćemo biti. Naš odnos se nikada nije promenio, ali generalno mislim da sa prodajom Granda i celom tom situacijom nije više to ta priča kao kad sam se ja takmičila u Zvezdama Granda. To je ono što znam iz novina, nemam nikakve informacije osim onoga što sam pročitala, ali mislim da Popović nije tu više jedini i glavni, on je ostao voditelj emisija i povukao se iz cele priče. Više ni taj Specijal nije ono što je bio kad dođe pet, šest pevača pa gostujemo svi zajedno, sad se ta emisija pretvorila u nagradnu igru. Samim tim se vidi da Popović nije više tome posvećen kao ranije. Ne radi se o tome da ja nešto neću, prosto je tako kako je. Mi lično nemamo nikakav problem i za to nema razloga. Razišli smo se u dobrim odnosima, ali ljudi često brkaju i mešaju pojmove. Ugovor sa Grandom traje devet godina, meni je 2017. godine ugovor istekao i ja sam izašla jer sam imala svog menadžera. Neke moje kolege ostanu jer se dogovore sa menadžmentom Granda da nastave saradnju i oni imaju drugačiji ugovor gde nemaju obaveze prema Popoviću i Grandu, već prema menadžerima koji imaju svoj procent. Ja nisam imala razloga da ostajem jer je moj menadžer izašao sa mnom, on je procenio gde mu je bolje u tom trenutku i niko se nije pokajao. Smatram da mi je odlično i ja sam neko ko je generalno kroz život jako zahvalan. Zahvalna sam i Grandu i Popoviću na svemu jer da nije bilo njih i uopšte tog projekta, ja bih verovatno još uvek pevala ovde negde u okolini ili bih na neki mnogo teži način došla do uspeha. Danas je situacija ipak malo drugačija jer možeš da se proguraš i bez neke jake televizije iza sebe. Instagram i You Tube danas prave čuda.

Rada Manojlović: „Tata me zeza da će on pre da se porodi od mene!“

Pita li tata Rade kad ćeš da se udaš kad ste već svi tu na gomili?
– Ne pita baš tako, ali pošto su tu i Suzini sin, snajka i unuci, mali dečaci, tata se stalno šali kako će on da se porodi pre mene. Mislim da negde u dubini duše očekuje unučiće. Nije toliko bitna svadba, nije on tip da mu je bitan taj papir, on je čovek konkretan, a ja se budim kad počinje policijski čas. Meni treba promena vremenske zone i samim tim promena policijskog časa. Ja bih najviše volela da policijski čas počinje u pet ujutru i da traje do pet po podne, pa kad se probudim da mi počne život, a ovako kad se probudim sve je već zatvoreno. Iskrena da budem, ne vidim se još uvek sa decom i moram da priznam da sam malo neodgovorna i čini mi se da je Haris dosta ozbiljniji po tom pitanju. Vidim već da on to negde planira i da ima u vidu, a ja kao da imam 15 godina.

Šta ako se sad u vanrednoj situaciji desi, pa u decembru dođe beba? Šta ćeš onda?
– Ajde da preživimo koronu, pa da preživimo porođaj, pa onda ne znam šta ćemo. Samo da preživim porođaj, ja sam ta vrsta paničara. Mislim da bih se posle lako snašla sa detetom, kako svi, tako i ja. Sve bi se posle organizovalo i došlo na svoje, ali kad zamislim sebe koja kukumače za jednu zanokticu ili kad se negde poseče, ne znam kako ću se poroditi. Divim se svim majkama. Onaj odozgo će da odredi kad i kako, pa se nadam da će mi dati snagu da prebrodim taj strah.
Tvoje prethodne ljubavi do ove sada su sve neslavno završile. Jesi li možda nekad razmišljala da te je neko prokleo i namestio ti crnu magiju? Možda je i taj strah od tako nečega.
– Vidim da se po medijima dosta piše o toj nekoj magiji koja je bačena na mene. Ljudi dosta veruju u to, pogotovo što dolazim iz kraja gde ima dosta tog uticaja, ali ja njih sve moram da razočaram, ja verujem samo u Boga. Smatram da vernici ne treba da budu sujeverni i da veruju u bilo šta drugo. Ne kažem da to drugo ne postoji, ako postoji dobro, mora da postoji i zlo, ali ja verujem samo u dobro i smatram da se te loše stvari i nečije zle želje odbijaju od mene. Ne mislim da to utiče bilo kako na mene, ne mogu da opovrgnem da to možda postoji, ali ja odbijam da poverujem.

Rada Manojlović: „Svaka čast Tanji Savić!“

Šta misliš da li može neko od ovih novih Zvezda Granda da ti stane uz rame? Ipak si ti nekako najuspešnija, izdvojila si se kao brend?
– Ne bih baš u tom smislu o uspehu, mislim da je došlo vreme da pričamo o dugotrajnosti. Dodala bih na tu listu još nekoliko ženskih Zvezda Granda koje su napravile karijeru. Tu je Tanja Savić koja je uradila nešto jako veliko jer je uvek bilo teže vratiti se na vrh. Ona je imala taj period kada su je svi kritikovali i kada se stvarno povukla, nije ni dolazila dugo u Srbiju. Jako je teško vratiti se na vrh u tom naletu novih pevača i svaka joj čast na tome. Takođe je tu i Milica Todorović. Stvarno je veliki uspeh trajati toliko dugo. Što se tiče mlađih, ima dosta njih koji su talentovani i koji se bore. Ne mogu ja da prognoziram koliko će neko da traje, ali neko ko mi se dopada, ko je dobro startovao i skrenuo pažnju na sebe jeste Aleksandra Mladenović. Videla sam i da me je pohvalila u nekom intervjuu i evo ovom prilikom uzvraćam, vidi se da nije sujetna. Danas kad pitaš pevačice da pohvale nekog sve su u fazonu – ima ih mnogo, neću da izdvajam… kao da će da ih ujede neko ako kažu.
Kad smo već kod estrade, šta se tebi dopada od novijih pesama sa naše scene? Šta slušate i pevušite u karantinu?
– Kod nas u kući je napeta tišina, ovde je turnir. Moj tata koji ima nenormalan takmičarski duh, ja koja se živciram i vrištim na svaki izgubljeni poen, Milan Suzin koji je isto živac, Haris koji se hvata za glavu ako ne dobije šest šestica ili šta mu već treba… Ovde je preznojavanje, mi smo vrlo ozbiljni, to nije razonoda, igramo na krv i nož. Muzika se trenutno ne sluša, ali inače smatram da je ne treba deliti na žanrove. Sve može da bude lepo, od Nirvane do Silvane. Arija je lepa na kom god jeziku to bilo, melodija se čuje i zato mala deca igraju kad čuju iako ne razumeju reči. Melodiju ili osetiš ili ne osetiš, a ona može da bude dobra u bilo kom žanru ili ritmu. Još ako se potrefi sa dobrim tekstom, to je bingo. Nemam ja problem što se toga tiče i kad je u pitanju ovaj novi talas, mada ne valja ni kada se stvari ponavljaju. To se isto desilo i sa narodnjacima, jedno vreme je svuda bila ista rumba, samo drugi tekst. Nisam pristalica po svaku cenu trošiti se i konstantno izbacivati pesme jer ne možeš da se ne zasitiš i da to ne bude već viđeno. Za sve što vredi treba vremena, treba to polako praviti. Kad slušaš pesmu, tačno se čuje da li je neko mnogo razmišljao kako će to ispasti ili je sklepana samo da bi se izdala. Nisam pristalica toga, ali moram priznati da stvarno ima jako dobrih novijih pesama. Meni je sve to zanimljivo i ne bi napravilo toliki bum da nije kvalitetno. Dobri su mi Senidah, Jala i Buba, Cobi, Rasta, Korona i Rimski, Teodora mi se takođe dopada. Nemam stvarno ništa protiv toga, svi su mi dobri, ali iskreno to nije nešto na šta padam u nesvest, nije nešto što me tera da zaplačem ili dignem ruke. Mogu da đuskam i da mi bude lepo ili da slušam u kolima, ali kad počne Dragana Pitaju me u mom kraju, ipak to je to.

Rada Manojlović: „Nisam tehnički vernik, molim se u sebi!“

Jesi li čitala Sekine objave u poslednje vreme? Poziva narod na Boga i na crkvu, kao i Aleksandra Radović. Evo i po medijima se provlači.
– Pročitala sam nešto pre par dana, ali nisam mnogo upućena. Ne mogu to da komentarišem jer ja nisam neki, kako da kažem, vernik u praksi. Nisam praktični i tehnički vernik, ja te tehnikalije ne obavljam. Da budem iskrena, ne znam kada sam poslednji put bila u crkvi. Nemam ništa protiv toga da svako na svoj način traži neku pomoć i spas. Moja sestra recimo baš često ide u crkvu, a ja se nekako u sebi molim Bogu. Jako verujem u Boga i ne postoji veče da legnem ili jutro da ustanem, a da se ne pomolim. Isto tako kad uđem u avion i kada izlazim iz njega, pomolim se Bogu. To je na neki način moja vera, ali smatram da je jako lepo ići u crkvu, primetila sam i kako moja sestra na svoj način oseća neko olakšanje. Apsolutno svako ko ima potrebu za duhovnim i mentalnim zdravljem, bilo da je to crkva, pop, hodža ili psihijatar, treba da ide i sebi olakša. Sve podržavam i sve opravdavam. Razumem Seku u potpunosti, ona to tako vidi i doživljava, u krajnjem slučaju nikog nije naterala ni na šta, izrazila je svoj stav na koji ima pravo.
Jel te muvao neko od kolega u skorije vreme?
– Koje crne kolege, svi smo u karantinu već mesec dana. Ma kakvo muvanje, niko mene ne muva. Jel to zvuči čudno? Meni tu ništa nije čudno, ja sam jedna žena u godinama.

Što se nisi onda udala i rodila decu?
– Pa, prvi korak sam napravila, mora prvo da se uđe u kuhinju, da se nauči kako se hrani porodica. Neće moći moja beba da živi na dostavi hrane. Niko me ne muva, niti mi to treba, niti fali. Stvarno imam jednu jako lepu vezu, da ne ispadne kao neko hvaljenje, da me ne urekne neko i da ne ureknem samu sebe, ali stvarno mi je lepo, uživam i nemam nikakvu potrebu da me neko muva. Možda neko i pokuša, a da ja to ne primećujem. Na Instagramu sam nedavno pročitala rečenicu: Toliko fali ljubaznosti, da čak i kada si ljubazan ljudi to protumače kao flert. Svi su nešto nadmeni i nadrndani, pa čak i da se nekom nasmeješ, protumačiće kako flertuješ. Nisam od tih, pa i ako mi se neko možda i nasmejao i nešto hteo, ja to nisam provalila. A u svakom slučaju zna se i kakav bi odgovor dobio.

Rada Manojlović: „Ana Nikolić se dovela u red!“

Jesi gledala gostovanje Ane Nikolić kod Ognjena Amidžića?
– Nisam gledala, kod nas ovde se ne pali televizor i ne gleda se u mobilni telefon. Ovde se isključivo igra jamb. Pogledam s vremena na vreme društvene mreže, pogledam neke klipove i to je to. Ana je stvarno mnogo lepa, dovela se u red, fantastično izgleda i svaka joj čast na mršavljenju. Ja sam joj povremeno slala motivacione i poruke podrške, osećala sam potrebu kao žensko jer me jako nervira kada ljudi komentarišu nečiju kilažu. To me izluđuje. Mnogo je ružno komentarisati da li je neko mršav ili debeo. Kad je moja mama bila bolesna, ja sam bila jako mršava, u tim momentima svi smo bili u jednom mraku i paklu, hrana nam je tada bila na poslednjem mestu. Svi u porodici smo bili kao aveti čekajući danonoćno neke vesti, nije nam bilo do jela i još se neko pojavi sa komentarima: Jao što si mršava, što si propala, kako loše izgledaš… Neko ti konstantno nešto drobi i utiče na psihu. Svako za svakoga može da nađe milion loših stvari koje će da kaže, da ti nađe 100 mana… Pa, jel tako treba da živimo? Ja sam naučena da ako nemaš šta lepo da kažeš, nemoj da komentarišeš ništa. To je ok u slučaju da tako stvarno možeš nekome da pomogneš, ali da komentarišeš da bi nekome odmogao i ubio ga u pojam, to je ispod svakog nivoa. Bilo mi je žao Ane zbog toga, pa sam joj slala poruke podrške i naravno kad je oslabila opet sam joj se javila. Što se gostovanja u emisiji Amidži šou tiče, bilo je simpatično i interesantno. Svakako je skrenula pažnju, to je Ana, ona je oduvek bila luda na svoj način. Ne bi bila tolika zvezda da nema tu neku dozu ludila.
Pomenula si mamu, moram da te pitam da li se plašiš bolesti?
– Ne, ne plašim se. Može da zvuči sebično, ali ne plašim se, smatram da sam mlada i jaka, da mi je dobar imunitet i generalno organizam. Iskreno, plašim se za tatu, plašim se za nanu koja je u staračkom domu u Beogradu i ludim zbog toga što ne mogu već dve nedelje da odem da je vidim. Sve je zatvoreno, čuva ih vojska. Meni te stvari teško padaju. Mi ne shvatamo koliko ovo može da utiče na naše roditelje, bake i dete. Dosta smo egoisti i zbog toga i treba da nas pozatvaraju 24 sata, pa će biti šta će biti. Mišljenja sam da niko ne zna tačno ni šta je ovo, ni kako se prenosi, ni kako se leči jer je veštačka tvorevina, nije prirodna stvar, pa da se organizam sam izleči. Zato i jeste opasno i zato je toliki nivo panike i straha za koji mislim da je opravdan, ali izborićemo se mi nekako sa tim. Valjda neće na nas, samo osmeh i pozitivno razmišljanje, jer ako misliš da će tebe, onda će tebe. Moja sestra je tri godine prizivala upalu slepog creva i na kraju je prizvala, pa je morala da se operiše. Stvarno mislim da ne smeš da prizivaš loše stvari i da negativno razmišljaš, čuvaš se, pa šta ti Bog da.

SVAKE SUBOTE U 20.00 NOVI SCANDAL! INTERVJU
SAMO NA SCANDAL.RS