Dragana Mićalović otkriva da li je emotivno ispunjena pa priznaje – Radujem se prinovi!

  

Dragana Mićalović otkriva da li je emotivno ispunjena pa priznaje – Radujem se prinovi! Dragana Mićalović otkriva da li je emotivno ispunjena pa priznaje – Radujem se prinovi!
Celebrity
Dragana Mićalović otkriva da li je emotivno ispunjena pa priznaje – Radujem se prinovi!

  

Dragana Mićalović, najmlađa sestra Slobode Mićalović u poslednje vreme pokazuje svoj i više nego raskošan talent za glumu. Mladu i atraktivnu glumicu ovih dana možemo videti na TV Prvoj, u seriji “Igra sudbine” u kojoj je ponovo zaigrala sa kolegom i dugogodišnjim prijateljem, Lukom Racom.

Dragana Mićalović uspešno odoleva pritisku javnosti – Intimu čuva za sebe!

Pored posla, Dragana istovremeno i studira, i pokušava na sve načine da sačuva svoju privatnost, po čemu je od početka poznata.

Sada ste prva godina glume na FDU, a već imate jedan fakultet. Kako je opet biti studentkinja?

– Da, u klasi sam profesora Hadži Nenada Maričića i Bobe Đurovića. Ozbiljna škola, ozbiljan rad. Sreća je što nema mnogo teorijskih predmeta, više je vežbi i učenja tekstova, što meni ide. Divno je studirati, a najdivnije je što mi se život sveo na to da mi je najveći problem jesam li stigla da pročitam neku dramu za profesorov čas. Divno je učiti sve iz početka. Teško je bilo izbrisati sve što sam dosad radila i da poništim sebe. Ovde se uči pozorišna gluma, a ja sam deset godina učila televizijsku.

Petar priredio Milici putovanje za pamćenje, evo gde je odveo!

OSTALA BEZ PARA?! Viki morala da stopira uređenje luksuznih stanova!

Ognjen Amidžić otvorio dušu pa priznao:”Ne mogu više. Dosta sam radio!”

 

Od tri sestre, dve ste glumice, Sloboda i vi. Kako vaša majka komentariše jednu, a kako drugu?

– Iako nam je tata bio glumac, majka nam je uvek bila najveći kritičar. Mada nije iz sveta glume, već frizer, imala je neverovatno tačna zapažanja i komentare. A ja sam njihovo mezimče. Velika je razlika između nas tri, 12 i 10 godina, i uvek sam bila „mala Gaga“. Majci sam nešto najbolje i najlepše na svetu, ništa ona kod mene ne bi menjala – „Sve je to, sine, kako treba“. Ali mnogo mi znači njeno mišljenje. Ja sam od onih koji se konsultuju s porodicom o svakom svom postupku. S jedne strane, to je divno, s druge, nije dobro, jer Dragana mora da bude velika devojka i sama donosi odluke.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Sloboda Micalovic (@sloboda_micalovic_boba) дана

Šta je bilo najbolje u vašem vaspitanju?

– Najbolje je što su nas roditelji puštali da se same borimo. Sa 15 godina sam iz Leskovca došla u Beograd u srednju muzičku školu „Kornelije Stanković“, odsek klavira. Iz malog grada, gde sam živela pod staklenim zvonom, znala sve ljude, srela sam se s gradskim prevozom, gubila se po gradu, osetila da ljudi nemaju vremena jedni za druge… Doživela sam to kao svoj veliki poraz. Posle nekoliko meseci htela sam da se vratim u Leskovac. Plakala sam mami i tati da hoću kući, ali oni su me gurnuli u vatru, pričali kako će sve to da prođe i da ću se navići. Bilo je bitno da završim školu.

 

U čemu vas sestra Sloboda više savetuje, što se tiče glume ili života?

– Što se tiče života. To je tata usadio u nas, da se ne mešamo jedni drugima dok neko ne dođe da pita, pogotovo kada je posao u pitanju. Posle mog tate, Sloboda je neko do čijeg mi je mišljenja najviše stalo.

Čime se bavi vaša najstarija sestra Mirjana?

– Ona je završila muzičku akademiju, a radi u EPS. Krenula je nekim „normalnim“ putem, ima dve devojčice. U našoj kući su tri ćerke, imam četiri sestričine, nemamo nijednog dečaka (smeh).

S juga ste Srbije, a nemate trunku južnjačkog akcenta. Kako ste to postigli?

– Majka je tražila da pričamo gramatički ispravno i negujemo pravilan govor. To nam je olakšalo put i selidbu u Beograd. Dešavalo se Bobi, Miri i meni da nemamo probleme sa akcentima, već sa dužinama reči koje se na jugu skraćuju. Mnogo mi pomaže i moja profesorka dikcije Biljana Đurović. Trudim se, vežbam. Ne prođe dan, a da ne prođem tekstove koje radimo na dikciji. I od ljudi s kojima se družim tražim da me ispravljaju. Voja Brajović nam je mnogo pomogao na snimanju „Sinđelića“ svojim korekcijama.

I vaš zet, glumac Vojin Ćetković, ima izvanrednu dikciju.

– On je taj koga i zovem kad mi nešto nije jasno.

Bilo bi lepo kada bi čitao stihove naših velikih pesnika, ostavio audio-zapis u amanet?

– On divno govori poeziju. A ja s njom ležem i budim se. Upravo uživam u čitanju pesama mog profesora Dušana Matića. Kad već toliko volim poeziju, šteta je da nemam savršen akcenat. To je dodatni razlog za moj trud.

Nekada smo se zaljubljivale u pesnike, a sada?

– Mnogo sam istraživala o Jesenjinu, jednom od mojih omiljenih pesnika. On nije bio „dobar“ čovek, ali žene su se zaljubljivale u njega zbog njegove poezije, iako mu je način života bio bahat, pio je, bio ženskar… Danas se zaljubljuju u pisanje nekih drugih stihova, mislim na tekstove današnje muzike.

Mediji prate svaku vašu ljubavnu vezu. Smeta li vam to?

– Što se mog privatnog života tiče, samo su jednom napisali istinu. Nedavno su me pitali šta bih najviše volela da mi se desi privatno. Rekla sam da bih volela da se bavim glumom a da me nema ni u jednim novinama. Znam da ljudi koji vas vole žele da znaju nešto o vama, to je u redu. Hoću da imam svoja četiri zida, a srušiće se ako svakoga pustim u njih.

Jeste li emotivno ispunjeni?

– Jesam. To bi bilo sve o tome.

Imate li želju da zasnujete porodicu?

– I odgajana sam i vaspitavana da jednoga dana budem majka. Biće to moj najveći uspeh u životu. Kad dođe vreme i moj „prijatelj odozgo“ kaže da je to – to, radujem se tome.